Gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić pričao je u Jutarnjem programu o greškama u ishrani koje narušavaju imunitet.
Prva će vas iznenaditi – nema veze sa samim namirnicama, već načinom na koji ih unosimo.
Šta da jedemo sada kada se vraća hladno vrijeme? Doktor Perišić ima tačan recept, posebno za doručak.
– Ja bih rekao ovako, početi doručak jednim antiupalnim koktelom voća! Sve što ima žutu boju jedite za doručak! Tu su antioksidansi koji povećavaju odbranu od infekcije. Grejpfrut, pomorandža i ananas su tu ključni. Na prazan stomak ih uzmite, da bi se bolje apsorbovalo – rekao je on.
Citruse iscijedite kao sok ili pojedite, a onda pripremite jaja s povrćem.
– U zimsko doba dodajte doručku dvije-tri pečurke, grilovane. Jaje je kapitalan nutrijent, ali dvije-tri pečurke mu obavezno dodajte. Pa jedan paradajz, svjež ili baren, kako god želite, mora da se nađe tu. I slobodno jedite svakog dana jaja – rekao je on.
– Betaglukan sadrže pečurke, on ide u sve sluznice. Sve su to antiinfektivni činioci, ja zimi savetujem bolje piti jogurt nego slatko mleko. Naseljavamo u zimskom dobu sistem drugim bakterijama, moramo da pređemo na jogurt i to onaj sa malo laktoze – rekao je on.
– Još jedan savjet imam, paradajz ima A, C i E vitamine i najbolje ga je jesti malo zagrijanog – rekao je on. Na pitanje voditelja Filipa Čukanovića šta da rade ljudi koji ustaju iz kreveta “pet minuta” pre nego što bi trebalo da krenu na posao, profesor Voja je duhovito odgovorio.
– Nema, tu nema pomoći. Doručak je svetinja. U starim domaćinskim porodicama, trajao je po pola sata i to se mora poštovati. To je u funkciji našeg imuniteta. Bolje spavajte pola sata manje i onda doručkujte, to je bolje – rekao je on.
Pokazalo se da siromašna ishrana rezultira povećanim infekcijama, usporava ozdravljenje prilikom povreda i infekcija, povećava osetljivost na simptome i komplikacije zbog poremećaja imunološkog sistema.
Nauka je pokazala da se imunološka funkcija često smanjuje kako starimo, ali nedavna istraživanja upućuju na to da je rad imunološkog sistema takođe povezan sa ishranom i može se pojačati konzumiranjem zdrave hrane.
ĆELIJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA
Ćelije imunološkog sistema se nalaze u krvotoku ili u limfnim čvorovima, koji se nalaze u telu, stoga se šire kroz tkiva i mogu brzo putovati kada dobiju poziv upomoć. Na taj način imunološki sistem je postavljen tako da smanjuje mogućnost ulaska u telo stranim napadačima koji mogu uzrokovati infekcije i bolesti i brzo reaguje na sve one koji to uspeju.
Vaš imunološki sistem takođe se oslanja na određene strukture u telu koje pružaju temelj za odbranu. Najvažnije strukture imunološkog sistema su prepreke unutar vašeg tela i izvan njega. Ove prepreke zadržavaju neželjene organizme i molekule pre ulaska u telo gde mogu učiniti štetu.
Budući da je vaša koža u dodiru sa spoljnim svetom, verovatno ne čudi da koža predstavlja važnu barijeru, međutim to je samo jedan deo vaše odbrambene barijere.
Gastrointestinalni trakt
Vaš gastrointestinalni trakt je zapravo najveća prepreka između vas i spoljnog sveta.
Gastrointestinalni trakt
je poput unutrašnje kože, ali ima oko 150 puta više površine od vaše spoljne kože. Takođe sadrži najveći broj imunoloških ćelija celog tela, što čini oko 60% celog imunološkog sistema.
I za razliku od vaše kože ili čak pluća, vaš gastrointestinalni trakt mora shvatiti kako da zaustavi štetne molekule i patogene organizme, a da istovremeno ostavi hranljive materije i komponente hrane koje su potrebne vašem telu za preživljavanje.
Dakle, mora biti selektivan u svojoj zaštiti. Hrana koju jedete može da pruži podršku ovoj barijeri ili da uzrokuje oštećenja.