Moj brat nikada nije imao djevojku, a prije 3 dana je došao u dnevnu sobu i rekao kako ćemo upoznati njegovu djevojku.
Cijeli dan smo spremali kuću i svi smo bili sretni. Kada je naveče došla svi smo je lijepo dočekali sa osmjehom.
Čim je sjela, tata i ja smo odmah ugledali njen poveći stomak i cijelu noć i tajno razmjenjivali poruke na mobitelu i pitali se da li je trudna ili debela. Imam osjećaj da nas je skontala, i užasno se osjećam. A onda pogledam u svoj stomaćić i razmišljam kako će sutra neko tako da gleda i mene. Užasno se osjećam sada i mislim da sam najgora sestra.
BONUS ISPOVIJEST:
Zajedno smo 5 godina, navikla sam na njega ali ga pre svega volim, imali smo mnogo uspona i padova, uvek sam bila tu kad mu je bilo loše, a kad je dobro, on je odlazio drugim devojkama i sa njima to delio.
Zbog jedne me je ostavio pa mi se vratio, to je bilo pre 3 god i od tad nemam mira, jer sam prešla preko toga, nastavio je i gore, kad se posvađamo, šalje mi slike na kojima je sa drugim devojkama, kad želim da pričamo on se sklanja i priča mi da sam luda i da treba da se lečim.
Svesna sam svega, ali ja kad nekoga zavolim toliko teško se oslobađam.
3 god se uništavam misleći da će se promeniti ali on radi gore, toliko je daleko otišao da je otkazao odmor i ostavio me 3 dana pre nego što smo trebali da idemo, i to jer sam bila malo nervozna.
Niko me ni na šta ne tera, sve sam sama znala i nastavljala i dalje, ali zar je teško biti čovek prema nekome ko ti se dao ceo? Morala sam ovo negde da ostavim jer ne mogu nikome da kažem, jer su bili u pravu a do kad ću ovako, ne znam…