Dr Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, kaže da novi korona mutanti zasad nisu u stanju da zaobiđu otpornost od vakcina, a što se samog virusa tiče, da je on prirodnog porijekla, “što se lijepo vidi u njegovom genomu”.
– Virus stalno mutira. Upravo se širi novi soj, oko 70 odsto zarazniji. Ali na sreću, koronavirusi skupljaju mutacije relativno sporo u odnosu na druge viruse. Grip, na primer, može da “reasortira” svoj genom između sojeva, i da tako zaobiđe otpornost svake godine. Koronavirusima je to mnogo teže. Novi mutanti zasad nisu u stanju da zaobiđu otpornost od vakcina. Virus je prirodnog porekla, što se lepo vidi u njegovom genomu. Znamo i verovatne puteve kojima se razvio (ukrštanjem sojeva iz pangolina sa sojevima iz šišmiša), i nema tragova veštačkog mešanja. Pojava novog virusa nije nikakvo iznenađenje. Ovo se stalno događa, i uvek će se događati, takva je priroda. Virus side je nastao od SIV virusa primata, MERS koronavirus je prešao na ljude sa kamila, španska groznica sa svinja itd., samo deo primera iz poslednjih sto godina. Ne toliko davne 2003. SARS-1 koronavirus je pretio da nam napravi ovo što sada imamo, ali je zaustavljen i iskorenjen herojskim naporom virologa i lekara (i ogromnim karantinima). Ovaj put smo ispustili loptu i vidimo koliko nas to košta. Umjesto priča o vještačkim izvorima, treba da shvatimo da se ovo stalno dešava i da se spremimo za sljedeći slučaj.
– U tradicionalnim studijama vakcine se ispituju godinama, korak po korak. Ovo je sada zamjenjeno paralelnim studijama koje testiraju ogroman broj volontera istovremeno – po ogromnoj ceni, uložene su desetine milijardi dolara. Rezultati koji su do sada objavljeni izgledaju jako dobro. Meni, lično i profesionalno, vakcine izgledaju zaista sigurno; ali da bih zaista objasnio zašto tako mislim, bio bi mi potreban mnogo duži tekst nego što je ovaj odgovor. Otud, moj prijedlog je sljedeći: pogledajte vakcinu sa stanovišta procjene rizika. Virus je sada endemski, toliko se proširio da neće biti iskorjenjen. Znači, ako se ne vakcinišete, prije ili kasnije ćete se zaraziti. Rizici virusa bi do sada trebalo da vam budu makar donekle jasni. Ako imate 60 godina i srčani ste bolesnik, virus je ogromna pretnja. Ako kao ja, spadate u relativno niskorizičnu grupu, i dalje se kockate sa šansom da umrete jer je smrtnost 1 prema 500. Za školsku djecu ova crna lutrija je još i najbolja, ali i dalje nosi jednu smrt na svakih 10.000-20.000 zaražene djece. Plus, čak i ako se ne brinete za sebe lično, morate da uzmete u obzir šansu da virus prenesete nekome ko je ranjiviji, koji zbog vas može da strada.
Koliko vremena će nam trebati da vakcine odrade svoj posao?
– Zavisi od brzine vakcinacije, broja dostupnih doza, broja ljudi sa prethodno postojećom otpornošću i volje naroda da se vakciniše. Sve ove stvari su zasad još uvijek nepoznate. Ova naša situacija će se završiti kada negdje oko 70-80 odsto populacije stekne otpornost. Znači, broj ljudi koji su imali kovid, preležali i stekli trajni imunitet; plus broj vakcinisanih. Tek kada to pređe tu granicu, tada možemo očekivati stvarni povratak u normalu.
Izvor:Blic